Mit: sve činije staju na „standardne” police bez razmišljanja. Činjenica: standardne dimenzije polica postoje, ali variraju po proizvođaču i tipu kuhinjskog elementa. Mi u praksi prvo proverimo realne mere, pa tek onda biramo oblik i visinu činije.

Mit: širina police je jedina bitna mera. Činjenica: dubina police često presudi da li će činija stajati stabilno i da li će ostati mesta za prste pri vađenju. Mi merimo dubinu od prednje ivice do zadnje prepreke, uključujući lajsne, šrafove ili nosače koji mogu da smanje korisni prostor.

Mit: „standardna” polica znači isto u svim ormarićima. Činjenica: police u visećim elementima su često pliće od onih u donjim, a i razmak među policama može biti drugačije podešen. Mi tretiramo standard kao polaznu tačku, a ne kao garanciju da će svaka činija odgovarati.

Mit: visina činije nije važna ako je prečnik odgovarajući. Činjenica: visoke činije imaju viši centar mase i lakše se klimaju kada ih dohvatate sa police. Mi biramo visinu tako da između gornje ivice činije i sledeće police ostane dovoljno prostora za sigurno hvatanje i izvlačenje.

Mit: okrugle činije su uvek najbolje za police. Činjenica: oblik dna i nagib stranica često su važniji od samog oblika otvora, jer utiču na slaganje i stabilnost. Mi gledamo da dno bude dovoljno široko i ravno, a da se činije mogu slagati bez „zaglavljenja” i nepotrebnog trenja.

Mit: deklarisane mere proizvođača su dovoljne za odluku. Činjenica: tolerancije u proizvodnji i razlike u glazuri ili ivicama mogu da promene stvarnu širinu i način slaganja. Mi ostavljamo nekoliko milimetara rezerve po strani i, kada je moguće, proverimo realne mere na uzorku ili u prodavnici.

Mit: klizanje posuđa je problem samo na staklenim policama. Činjenica: klizanje se dešava i na lakiranim, melaminskim ili metalnim policama, posebno kada su police blago nagnute ili glatke. Mi koristimo jednostavne podmetače ili neklizajuće uloške na polici da smanjimo pomeranje i buku pri odlaganju.

Mit: podmetači su estetski dodatak bez praktične vrednosti. Činjenica: dobar uložak povećava trenje, štiti površinu police i pomaže da činije ostanu u mestu pri otvaranju vrata ormarića. Mi biramo tanke uloške koji se lako seku po meri i koji ne podižu posuđe dovoljno da smanje korisnu visinu.

Mit: najbolja organizacija je složiti što više činija jednu u drugu. Činjenica: previše duboko slaganje otežava pristup i povećava rizik od udaraca ivica pri vađenju. Mi pravimo „radne” grupe po veličini, a najčešće korišćene činije držimo u prednjem delu police i na visini do koje se lako dolazi.

Mit: dovoljno je jednom izmeriti, pa kupovati bez razmišljanja. Činjenica: promene nosača, dodavanje uložaka ili zamena police mogu promeniti korisne dimenzije i stabilnost. Mi periodično proverimo razmake, dubinu i stanje površine, pa prema tome prilagodimo izbor činija i način slaganja.

Mit: standardi su ograničenje koje sputava izbor. Činjenica: kada ih koristimo kao smernice uz realna merenja, standardne dimenzije polica pomažu da kupovina bude predvidljiva i kuhinja urednija. Mi zaključujemo jednostavno: izmerite policu, ostavite toleranciju, birajte stabilno dno i dodajte neklizajuću zaštitu gde ima smisla.